Limfedem predstavlja teško, hronično, dugotrajno, progresivno i neizlečivo oboljenje. Karakteriše se: limfostazom, akumulacijom intersticijalne tečnosti bogate proteinima, hroničnom inflamacijom – infekcijom i brojnim drugim poremećajima ćelija i vlakana u intersticijumu. Limfedem može biti primarne i sekundarne etiologije.

Limfedem je progresivno oticanje medjućelijskog tkiva, odredjenog dela tela, najčešće  jednog ili više ekstremiteta, trupa, glave, genitalija, gde se u medjućelijskom prostoru nagomilava limfa, jer ne može da se odlije limfnom niti venskom cirkulacijom. Limfedem je teško, hronično, progresivno, dugotrajno i neizlečivo oboljenje.

Limfnim sistemom iz intersticijuma se odstranjuje: suvišna voda, elektroliti ( koji nisu vraćeni u cirkulaciju venskim kapilarima), makromolekule, proteini, ćelije inflamacije i tumora ili njihovi fragmenti.  Limfni sistem pored primarne uloge – održanja protoka limfe, ima ulogu filtra protiv invazije antigena, funkciju čuvara proteina( 75-150 gr proteina dnevno se vrati u venski krvotok) i ulogu čistača lipoproteina sa intime krvnih sudova (antiaterosklerotska funkcija). Dakle, limfni sistem održava homeostazu ekstracelularnog prostora intersticijuma, bitan je u prevenciji infekcija i oslobadja telo od vode, proteina, bakterija. 

Limfni sistem je sastavljen od limfnih sudova, limfnih čvorova, limfatičnih organa i grupisanog limfoidnog tkiva, te kako je pridodat imunološkom sistemu, osnovna uloga mu je očuvanje i održanje homeostaze unutrašnje sredine tela i odbrana organizma od infekcije.
Sastav limfe jednak je sastavu medjućelijske tečnosti dela tela iz kog limfa otiče i bogata je belančevinama ( oko 20 g/l ili više ), masnim kapljicama regije gastrointerstinalnog trakta, elektronima.

Limfna cirkulacija je globalno  podeljena na : površni i duboki limfni sistem.  Površni se nalazi  epifascijalno(iznad fascije mišica),drenira limfu iz kože i potkožnog tkiva što čini 15% ukupne limfne mreže.

Duboki se nalazi subfascijalno,prati magistralne krvne sudove, drenira limfu iz organizma isključujući kožu.                                                            
Limfedem se po pravilu skoro isključivo javlja u površnom sistemu limfne cirkulacije. 

Osnovna funkcija je povratak tečnosti iz intersticijuma u sistemsku cirkulaciju. Limfnim sistemom se kontroliše:   koncentracija proteina u intersticijalnoj tečnosti, zatim volumen i pritisak  intersticijske tečnosti. Onoliko koliko se plazme i plazmatskih proteina filtrira iz kapilarnog korita isto toliko se limfnim putem vraća u sistemsku cirkulaciju .

Limfni tok

Najveći tok limfe je pri atmosferskom pritisku od  0 mmHg a normalan pritisak limfe je  – 3 mmHg.
Limfni protok se povećava sa povećanjem kapilarnog pritiska, povećanjem koloido-osmostskog pritiska intersticijalne tečnosti i povećanjem permeabilnosti kapilara.
Povećanje toka limfe je omogućeno kontrakcijom okolnih skeletnih mišića, pokretima delova tela, pulzacijom obližnjih arterija, spoljnjom kompresijom, kontrakcijom glatke muskulature unutarnjih organa, povećanom dubinom disanja i masažom.
Limfotok predstavlja verovatno najfiniji mehanizam u ljudskom telu.

Uzroci  stvaranja limfedema

- redukcija limfnih puteva (gubitak,prekid)
- hipertrofija ili hiperplazija limfnih puteva
- obstrukcija limfatika  (malignom bolešću,ožiljak od limfadenektomie, radioterapije ili infekcije).

2. Postoperativni edemi(mastektomija, histerektomija)

Limfedem je najčešće posledica hirurškog prekida limfnih puteva a zatim i postiradiacione fibroze okolnog tkiva.

Limfedem se odlikuje abnormalno visokom koncentracijom  tkivnih proteina, hroničnom upalom, zadebljanjem i ožiljavanjem podkožnog tkiva, kod težih oblika vrlo retko može da alteriše u limfangiosarkom.  Incidenca sekundarnog limfedema posle hirurške ili zračne terapije karcinoma dojke je od 6 – 30%, nakon lečenja karcinoma u maloj karlici  1– 47%, lečenja karcinoma glave i vrata 22 – 56%.   

Otok, osećaj punoće i težine,smanjenog obima pokreta i zategnutosti u zglobu, laka nelagodnost uz mogućnost prisutnog  bola ili senzacije bockanja i peckanja, ponovljenih epizoda infekcije jer je limfedem hronični inflamatorni proces (koža toplija i nešto crvenija) sa epizodama cellulitisa ili lymphangitisa a ozbiljni slučajevi su praćeni zadebljanjem kože, otvrdnućem ekstremiteta, curenjem limfe ( limforeja ) i krajnje velikim otokom - elefantijaza.

Prema stepenu izraženosti:

Blagi nekomplikovan limfedem -  povećanje obima do 2 cm i do 20% većeg volumena u odnosu na zdravu stranu; edem je ograničen na ekstremitet koji zadržava svoj oblik, koža zdrava intaktna, normalna a subjektivno je mek i testast.

Umeren do izražen - većeg obima, od  2-6 cm a volumen preko 20  ali  manji od 40%  u poredjenju sa zdravom stranom, prostire se na trup, zahvaćen ekstremitet gubi svoj oblik sa prisutnim kožnim promenama ( kožni nabori,fibroza i hiperkeratoza).

Veoma izražen limfedem – elefantijaza , otok je veći u obimu od 6 cm i preko  40% povećanja volumena u odnosu na zdravu stranu,sa trofičkim promenama kože a u zadnjem  stadijumu  prisustvo limfe i u pleuri - hijelotofax.  Otok je ireverzibilan a ekstremitet vrlo veliki i otečen.