HIPERBARIČNA KOMORA

„Primena kiseonika pod povišenim pritiskom, višim od atmosferskog pritiska, predstavlja napredak koji se po značaju može porediti sa otkrićem transfuzije krvi i antibiotika” – reči su koje je izgovorio Dr J.H.Jakobson na I Svetskom kongresu medicine u Amsterdamu.

 
„Korišćenje atmosferskog vazduha u različitim stepenima atmosferskog pritiska, u lečenju bolesti, jedno je od najvažnijih dostignuća u savremenoj medicini, kada uzmemo u obzir jednostavnost agensa, egzaktne metode kojima se može primeniti i preciznost sa kojom se može regulisati na zahteve svakog pojedinca” – reči su Vilijamsa, objavljene u britanskom Medicinskom časopisu još daleke 1885.
Ove uvodne reči - iz prošlih vremena - samo su simbol neverovatnog značaja i interesovanja za kiseonik primenjen u uslovima povišenog pritiska – u svrhu lečenja.

Pa da krenemo...
Ideja o korišćenju povišenog ili sniženog pritiska u lečenju datira još iz perioda od 1662.-1664. godine kada je britanski fizičar Henshaw izgradio prvu komoru od drveta uz preporuku da se povišen pritisak koristi za lečenje nekih akutnih oboljenja, a sniženi za olakšanje kod nekih hroničnih bolesti.
Kiseonik je otkrio Pristly 1775. godine, a njegove osobine Lavoisier 1778. godine, i naziva ga gasom života – „oxygen“. Dr Miodrag Živković ga 2010. godine naziva „univerzalnim lekom”.
Kiseonik je neophodan za biohemijske reakcije ćelija koje proizvode energiju, što ga čini esencijalnim za sve životne funkcije. Nedostatak kiseonika na ćelijskom nivou oštećuje najvažnije funkcije ćelije, tako da u određenom trenutku takve funkcije prestaju.

Jedan od centralnih problema medicinske patologije je smanjena količina kiseonika u tkivima – hipoksija. Većina bolesti vodi u razvoj hipoksije ili je njena posledica. Terapija protiv hipoksije je često ključna mera u rešavanju problema osnovnog oboljenja. Razlozi za tkivnu hipoksiju mogu da budu dva suštinski različita procesa. Prvi je nedostatak kiseonika i obavezna je komponenta bolesti disajnog i srčanosudovnog sistema, smanjena funkcija transportnog kapaciteta eritrocita, bolesti mozga u smislu regulacionih funkcija i disfunkcije endokrinog sistema u smislu regulacije metabolizma organizma u celini. Drugi uzrok je narušeno ćelijsko korišćenje kiseonika inhibicijom disajnih fermenata. Oba puta vode deficitu energetskog bilansa ćelije.
Hipoksija može biti sistemska i lokalna. U praksi se sve češće susrećemo sa potrebom rešavanja lokalne hipoksije pojedinih tkiva, pojedinih organa ili organskih sistema. Govoreći o hipoksiji kao patološkoj pojavi govorimo o hipoksičnom sindromu (sindrom nedostatka kiseonika), koji može biti uzrokovan nedostatkom kiseonika (smanjenom dostavom u jedinici vremena) s jedne strane i povećanom potrebom tkiva za kiseonikom, s druge strane. Najčešće su oba uzroka prisutna čime je narušen proces biološke oksidacije u ćeliji i produkcija energije, što vodi nedostatku energije na ćelijskom i tkivnom nivou ili na nivou organizma u celini. Na osnovu iznetog može se doći do definicije hipoksije: to je nesposobnost kiseonik-transportnih sistema organizma da obezbede količinu kiseonika adekvatnu metaboličkim potrebama tkiva.

HIPERBARIČNA MEDICINA je klinička disciplina gde je osnovni terapijski supstrat 100% kiseonik koji se udiše u uslovima povišenog pritiska iznad 1 bara (101 kPa; 760 mmHg; apsolutna atmosfera- ATA), što se naziva hiperbaričnom oksigenacijom (HBO).

Tretman se sprovodi u specijalnim uređajima - hiperbaričnim komorama.
Fiziološki mehanizmi delovanja hiperbaričnog kiseonika zasnivaju se na hiperoksigenaciji.
Naime, prenos kiseonika u hiperbaričnim uslovima je nešto drugačiji. Kiseonik se transportuje krvlju u dva oblika, hemijski vezan za hemoglobin (97%) i fizički rastvoren u plazmi (3%).
Izlažući se delovanju hiperbaričnog kiseonika, organizam reaguje stvaranjem određenih adaptibilnih reakcija, koje se manifestuju promenama u njegovim metaboličkim procesima. Te reakcije treba smatrati kao instrument pomoću kojeg se realizuju brojni pozitivni učinci kiseonika usmereni na stabilizaciju. Pri tome se, pod uticajem povišenog pritiska, ne menjaju hemijske i biološke osobine kiseonika, već se samo menja karakter i intenzitet biohemijskih reakcija unutar organizma.
Hiperbarična medicina svoje osnovne principe rada zasniva pre svega na osnovnim gasnim zakonima fizike kao što su Šarlov, Bojlov i Henrijev zakon. Ovi zakoni su u fizici poznat kao „idealni gasni zakoni“.
Analizirajući povezanost između gasova, tečnosti, temperature i pritiska, Henri u svom zakonu daje fizičke pretpostavke hiperbarične oksigenacije:
„Količina bilo kog gasa, koji će se rastvoriti u tečnosti na datoj temperaturi, je direktno proporcionalna parcijalnom pritisku tog gasa.“

Na osnovu ove pretpostavke ako je atmosferski pritisak povećan, više kiseonika će se rastvoriti u telesnim tečnostima nego što se to događa na normalnom (normobaričnom) pritisku.
Znači - sustina dejstva hiperbarične oksigene terapije (HBOT) jeste:
Hemoglobin može da „prenese“ odredjenu količinu kiseonika i povećanjem pritiska se ona ne menja.
U uslovima povišenog pritiska, udisanjem 100% kiseonika – (shodno gasnim zakonima) – povećava se rastvorljivost kiseonika u plazmi do te mere da je život u takvim uslovima moguć i bez hemoglobina.
Ovo je srž razumevanja ovog načina lečenja.

Efekti HBOT su:
difuzno povećanje nivoa kiseonika u ćelijama, povećanje odbrambene sposobnosti organizma (povećanje fagocitne sposobnosti leukocita, ometanje metabolizma anaerobnih bakterija), poboljšanje dejstva pojedinih lekova (određenih antibiotika, diuretika, antiaritmika, citostatika), snažan antiedematozni učinak u tkivima (smanjenje otoka u tkivima i poboljšanje cirkulacije), povećanje nivoa antioksidacione odbrane organizma, usporavanje procesa starenja ćelija, poboljšanje stanja organizma u toku i posle radioterapije, ubrzano zarastanje rana i kostiju, olakšano zarastanje hroničnih rana, ometanje stvaranja toksičnih metabolita u organizmu (stimulacija detoksikacije), ubrzan oporavak nervnog tkiva (regeneracija omotača nervnih ćelija), antistresni efekat, poboljšana fizička kondicija i psihičko stanje organizma (kod sportista brži oporavak nakon povreda i brže sticanje psihofizičke kondicije, kod svakodnevnog stresa deluje psihostabilizacijom narušenih procesa, smanjenjem faktora rizika - hipoksija, visok nivo šećera i masnoća u krvi itd.
Primenjena neposredno pre izlaganja većim naprezanjima povećava radnu sposobnost za oko 20%, a izdržljivost za 35%.
Spektar bolesti za lečenje hiperbaričnom oksigenacijom:
1. Hitna stanja – gasna embolija, ronilačka bolest (dekompresiona barotraumatska i vazdušna embolija), opekotine, kraš sindrom i blast povrede, trovanje ugljenmonoksidom, dimom i parama, infekcije mekih tkiva, gasna gangrena, naglo nastala gluvoća i šum u uhu, naglo nastalo slepilo, Belova pareza
2. Hirurške bolesti – akutni i hronični osteomijelitis, gasna gangrena, opekotine, promrzline i smrzotine, komplikacije šećerne bolesti – dijabetesno stopalo, dijabetesna gangrene, nezarastajuće hronične rane
3. Poremećaji cirkulacije – aseptička nekroza kuka, nezarastajući prelomi kostiju, Birgerova bolest, Rejnoov fenomen, Sidekova bolest, subakutna i hronična arterijska insuficijencija različitog porekla, masivni gubitak krvi, sporozarastajuće rane, ugroženi kožni režnjevi, teške povrede sa poremećajem cirkulacije, radijacijom izazvana oštećenja tkiva
4. Internistične bolesti – akutna reumatska upala zglobova, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, hronična srčana insuficijencija, Kronova bolest i ulcerozna upala debelog creva
5. Neurološke i neurohirurške bolesti – vrtoglavice, glavobolje, migrena, multipla skleroza, povrede mozda i kičmene moždine, moždani apscesi, moždani udar, moždani otok (kao posledica upale, trovanja, povreda, oštećenja cirkulacije mozga), rani organski moždani sindrom (bolest malih krvnih sudova), autizam
6. Bolesti uha, grla i nosa – neuralgije trigeminusa, vestibularni poremećaji, iznenadna gluvoća i šum u uhu
7. Očne bolesti – začepljenje i tromboza središnje vene mrežnjače, dijabetska retinopatija, glaukom, iznenadno slepilo.
Apsolutne kontraindikacije za HBOT:
nelečeni pneumotoraks, nelečeni metastatski malignitet, kardiogeni šok, anamnestički podaci o komplikacijama u toku ranijeg lečenja HBO, podaci o preosetljivosti na kiseonik, urođena sferocitoza, citostatski lekovi (cisplatin, doksorubicin, bleomicin, disulfiram).

Relativne kontraindikacije za HBOT:
fobija (strah) od zatvorenog prostora, epilepsija i slični poremećaji, teži oblici hipertenzivne bolesti, infekcije gornjeg respiratornog trakta, teži oblici narušene prohodnosti Eustahijeve tube, nosnih kanala i sinusa: polipi nosa, sinusa, uva, zapaljenski procesi u nosu, sinusima, srednjem uvu i urođene anomalije u ORL regiji, opstruktivne bolesti pluća, stanja posle operativnih zahvata na grudnom košu, trudnoća (u 3. mesecu i starija).

ZAKLJUČAK
Istina je da hemoglobin nosi uvek istu količinu kiseonika bez obzira na porast opšteg pritiska i porast parcijalnog pritiska udahnutog kiseonika.
Istina je i da se količina kiseonika nošena plazmom višestruko (do 20 puta) poveća, ali je ukupna količina ograničena koeficijentom rastvorljivosti i u terapijskim procedurama ne prelazi 200ml O2/3l plazme (oko 9 mmol/l). U okvirima terapijskih pO2 praktično nema opasnosti ot toksičnih manifestacija sem kod krajnje iscrpljenih organizama kod kojih su urušeni sistemi antioksidativne odbrane. Uloga plazme kao nosioca i posrednika u transportu kiseonika između hemoglobina i tkiva je od suštinskog značaja. Kiseonik vezan za hemoglobin je značajna kompenzatorna rezerva skoro za sva stanja kod kojih je povišena potreba organizma za kiseonikom, a HBO omogućava da i plazma postane značajan rezervoar kiseonika, posebno u uslovima tkivne hipoksije ili anoksije.

Naša hiperbarična komora je „čisto kiseonična”, što znači da se u njoj udiše 100% kiseonik, a kojim se istovremeno postiže odredjeni zadati pritisak.
I na kraju, ako ne i na početku, pored svih blagodeti koje medicina može da pruži čoveku – želim da parafraziram jednu od misli velikog Hipokrata - Ako hoćeš nekoga da lečiš, pitaj ga da li želi da promeni navike …
U svetlu prethodnog, može se reći da je hiperbarična oksigena terapija sastavni, često neizostavni faktor u zajedničkoj nam misiji – izlečenja.

Vaša SHO „Dr Dinko Milaš”

 

 

 

  • NASLOVNA
  • HIPERBARIČNA
  • HIPERBARIČNA KOMORA