HIPERBARIČNA MEDICINA je klinička disciplina gde je osnovni terapijski supstrat 100% kiseonik koji se udiše u uslovima povišenog pritiska iznad 1 bara (101 kPa; 760 mmHg; apsolutna atmosfera- ATA), što se naziva hiperbaričnom oksigenacijom (HBO).

Tretman se sprovodi u specijalnim uređajima - hiperbaričnim komorama.

Fiziološki mehanizmi delovanja hiperbaričnog kiseonika zasnivaju se na hiperoksigenaciji.

Naime, prenos kiseonika u hiperbaričnim uslovima je nešto drugačiji. Kiseonik se transportuje krvlju u dva oblika, hemijski vezan za hemoglobin (97%) i fizički rastvoren u plazmi (3%).

Izlažući se delovanju hiperbaričnog kiseonika, organizam reaguje stvaranjem određenih adaptibilnih reakcija, koje se manifestuju promenama u njegovim metaboličkim procesima. Te reakcije treba smatrati kao instrument pomoću kojeg se realizuju brojni pozitivni učinci kiseonika usmereni na stabilizaciju. Pri tome se, pod uticajem povišenog pritiska, ne menjaju hemijske i biološke osobine kiseonika, već se samo menja karakter i intenzitet biohemijskih reakcija unutar organizma.

Hiperbarična medicina svoje osnovne principe rada zasniva pre svega na osnovnim gasnim zakonima fizike kao što su Šarlov, Bojlov i Henrijev zakon. Ovi zakoni su u fizici poznat kao „idealni gasni zakoni“.

Analizirajući povezanost između gasova, tečnosti, temperature i pritiska, Henri u svom zakonu daje fizičke pretpostavke hiperbarične oksigenacije:

Na osnovu ove pretpostavke ako je atmosferski pritisak povećan, više kiseonika će se rastvoriti u telesnim tečnostima nego što se to događa na normalnom (normobaričnom) pritisku.

Znači - sustina dejstva hiperbarične oksigene terapije (HBOT) jeste:

Hemoglobin može da „prenese“ odredjenu količinu kiseonika i povećanjem pritiska se ona ne menja.

U uslovima povišenog pritiska, udisanjem 100% kiseonika – (shodno gasnim zakonima) – povećava se rastvorljivost kiseonika u plazmi do te mere da je život u takvim uslovima moguć i bez hemoglobina.

Ovo je srž razumevanja ovog načina lečenja.

difuzno povećanje nivoa kiseonika u ćelijama, povećanje odbrambene sposobnosti organizma (povećanje fagocitne sposobnosti leukocita, ometanje metabolizma anaerobnih bakterija), poboljšanje dejstva pojedinih lekova (određenih antibiotika, diuretika, antiaritmika, citostatika), snažan antiedematozni učinak u tkivima (smanjenje otoka u tkivima i poboljšanje cirkulacije), povećanje nivoa antioksidacione odbrane organizma, usporavanje procesa starenja ćelija, poboljšanje stanja organizma u toku i posle radioterapije, ubrzano zarastanje rana i kostiju, olakšano zarastanje hroničnih rana, ometanje stvaranja toksičnih metabolita u organizmu (stimulacija detoksikacije), ubrzan oporavak nervnog tkiva (regeneracija omotača nervnih ćelija), antistresni efekat, poboljšana fizička kondicija i psihičko stanje organizma (kod sportista brži oporavak nakon povreda i brže sticanje psihofizičke kondicije, kod svakodnevnog stresa deluje psihostabilizacijom narušenih procesa, smanjenjem faktora rizika - hipoksija, visok nivo šećera i masnoća u krvi itd.

Primenjena neposredno pre izlaganja većim naprezanjima povećava radnu sposobnost za oko 20%, a izdržljivost za 35%.

Spektar bolesti za lečenje hiperbaričnom oksigenacijom:

1. Hitna stanja – gasna embolija, ronilačka bolest (dekompresiona barotraumatska i vazdušna embolija), opekotine, kraš sindrom i blast povrede, trovanje ugljenmonoksidom, dimom i parama, infekcije mekih tkiva, gasna gangrena, naglo nastala gluvoća i šum u uhu, naglo nastalo slepilo, Belova pareza

2. Hirurške bolesti – akutni i hronični osteomijelitis, gasna gangrena, opekotine, promrzline i smrzotine, komplikacije šećerne bolesti – dijabetesno stopalo, dijabetesna gangrene, nezarastajuće hronične rane

3. Poremećaji cirkulacije – aseptička nekroza kuka, nezarastajući prelomi kostiju, Birgerova bolest, Rejnoov fenomen, Sidekova bolest, subakutna i hronična arterijska insuficijencija različitog porekla, masivni gubitak krvi, sporozarastajuće rane, ugroženi kožni režnjevi, teške povrede sa poremećajem cirkulacije, radijacijom izazvana oštećenja tkiva

4. Internistične bolesti – akutna reumatska upala zglobova, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, hronična srčana insuficijencija, Kronova bolest i ulcerozna upala debelog creva

5. Neurološke i neurohirurške bolesti – vrtoglavice, glavobolje, migrena, multipla skleroza, povrede mozda i kičmene moždine, moždani apscesi, moždani udar, moždani otok (kao posledica upale, trovanja, povreda, oštećenja cirkulacije mozga), rani organski moždani sindrom (bolest malih krvnih sudova), autizam

6. Bolesti uha, grla i nosa – neuralgije trigeminusa, vestibularni poremećaji, iznenadna gluvoća i šum u uhu

7. Očne bolesti – začepljenje i tromboza središnje vene mrežnjače, dijabetska retinopatija, glaukom, iznenadno slepilo.

Apsolutne kontraindikacije za HBOT:

nelečeni pneumotoraks, nelečeni metastatski malignitet, kardiogeni šok, anamnestički podaci o komplikacijama u toku ranijeg lečenja HBO, podaci o preosetljivosti na kiseonik, urođena sferocitoza, citostatski lekovi (cisplatin, doksorubicin, bleomicin, disulfiram).

fobija (strah) od zatvorenog prostora, epilepsija i slični poremećaji, teži oblici hipertenzivne bolesti, infekcije gornjeg respiratornog trakta, teži oblici narušene prohodnosti Eustahijeve tube, nosnih kanala i sinusa: polipi nosa, sinusa, uva, zapaljenski procesi u nosu, sinusima, srednjem uvu i urođene anomalije u ORL regiji, opstruktivne bolesti pluća, stanja posle operativnih zahvata na grudnom košu, trudnoća (u 3. mesecu i starija).

Istina je da hemoglobin nosi uvek istu količinu kiseonika bez obzira na porast opšteg pritiska i porast parcijalnog pritiska udahnutog kiseonika.

Istina je i da se količina kiseonika nošena plazmom višestruko (do 20 puta) poveća, ali je ukupna količina ograničena koeficijentom rastvorljivosti i u terapijskim procedurama ne prelazi 200ml O2/3l plazme (oko 9 mmol/l). U okvirima terapijskih pO2 praktično nema opasnosti ot toksičnih manifestacija sem kod krajnje iscrpljenih organizama kod kojih su urušeni sistemi antioksidativne odbrane. Uloga plazme kao nosioca i posrednika u transportu kiseonika između hemoglobina i tkiva je od suštinskog značaja. Kiseonik vezan za hemoglobin je značajna kompenzatorna rezerva skoro za sva stanja kod kojih je povišena potreba organizma za kiseonikom, a HBO omogućava da i plazma postane značajan rezervoar kiseonika, posebno u uslovima tkivne hipoksije ili anoksije.

Naša hiperbarična komora je „čisto kiseonična”, što znači da se u njoj udiše 100% kiseonik, a kojim se istovremeno postiže odredjeni zadati pritisak.

I na kraju, ako ne i na početku, pored svih blagodeti koje medicina može da pruži čoveku – želim da parafraziram jednu od misli velikog Hipokrata - Ako hoćeš nekoga da lečiš, pitaj ga da li želi da promeni navike …

U svetlu prethodnog, može se reći da je hiperbarična oksigena terapija sastavni, često neizostavni faktor u zajedničkoj nam misiji – izlečenja.