VASKULATOR

Biološki aspekt životnog veka čoveka jeste da je on veoma dug, čak i preko 150 godina. Samim tim i njegov radni vek bi trebalo da bude veoma dug. Tako bi i bilo, kada na njegov organizam ne bi delovale nikakve nokse fizičke, hemijske, biološke ili psihološke prirode. Onda bi funkcija njegovih organa i sistema prestajala i gasila bi se sa biološkim gašenjem njihovih ćelija. Razumljivo je da bi onda i životni i radni vek čoveka bili veoma dugi. Na žalost, organizam čoveka izložen je svakodnevno u običnom životu najraznovrsnijim egzo i endo uticajima raznih noksi, što dovodi do bolesti, povreda i drugih vidova oštećenja organizma, remeteći funkciju njegovih organa i sistema, ili pak nastaju trajne organske promene, što ima za posledicu skraćenje ne samo radnog, već i životnog veka čoveka. Mnogobrojni su faktori koji deluju nepovoljno i daju nepoželjne efekte na razne organe i sisteme organizma čoveka. Među njima su veoma brojni oni koji atakuju na kardiovaskularni sistem, menjaju njegovu funkciju ili daju trajne organske promene. Prema podacima iz bilo koje statistike, sagledava se da su  kardiovaskularne bolesti na vodećem mestu, kako u morbiditetu, tako i u mortalitetu. U okviru samih kardiovaskularnih oboljenja, značajno mesto zauzimaju oboljenja perifernih krvnih sudova na udovima, poznata kao  periferne angiopatije.


SUŠTINA METODE VAKUUM KOMPRESIVNE TERAPIJE

VASKULATOR

Metoda se zasniva na delovanju povišenog ili sniženog, odnosno pozitivnog ili Ovim se uklanja zastoj u vensko-limfnom sistemu i eliminišenegativnog atmosferskog pritiska na meka tkiva, šaku i nadlaktice, odnosno stopala i potkolenice i preko njih na zidove krvnih sudova i protok krvi u njima.Naime, za vreme delovanja povišenog atmosferskog pritiska u komori aparata obavlja se kompresija na meka tkiva, koja analogno kontrakciji mišića komprimiraju i zidove krvnih sudova, što uslovljava otežani protok u arterijskom sistemu. Međutim, taj isti povišeni pritisak spolja komprimuje i venski deo cirkulacije, kao i limfotok i omogućava lakše potiskivanje venske krvi i limfe od periferije ka srcu.  raspadni produkt tkivnog metabolizma. Obrnuto, kod   delovanja negativnog atmosferskog pritiska, nastaje vakuum u komori koja povlači i meka tkiva, pa i same zidove krvnih sudova povećavajući njihov lumen. Time dolazi do povećanog strujanja krvi u arterijama i bolje ishrane područnog tkiva, ali što je posebno značajno, kod krvnih sudova koji su u spazmu, isti biva uklonjen, suženi krvni sudovi bivaju prošireni i uspostavlja se bolja kolateralna cirkulacija. Štaviše, nastaje rekanalizacija i bolja kolaterizacija Naizmeničnim natpritiskom i potpritiskom vrši se tzv. BAROGIMNASTIKA krvnih sudova, što daje pozitivan efekat na cirkulaciju. Na tome je i bazirana baro terapija ili vakuum kompresivna terapija kod određenih i posebno indikovanih angiopatija (arteriovensko-limfatičnih angiopatija).


OČEKIVANI EFEKTI PRIMENOM VASKULATORA

LOKALNI EFEKTI

A. - ARTERIOPATIJE

1. Razvoj dobre kolateralne cirkulacije
2. Povećanje dužine hoda kod klaudikacije
3. Zagrevanje ekstremiteta
4. Izvanredni vaskularni parametri objektivizirani baro pletizmografijom
5. Izlečenje ulcera i nekroza
6. Smanjenje i nestanak bolova za vreme odmora
7. Odustajanje od nameravane amputacije ili odlaganje potrebe za amputaciju ekstremiteta

B. - FLEBOPATIJE

     - LIMFOPATIJE
     - POSLEDICE POVREDA

1. Smanjenje ili isčezavanje edema
2. Smanjenje kapilarnog permeabiliteta
3. Bolja elastičnost zidova vena (isčezavanje noćnih grčeva i osećaja hladnih udova)
4. Zarastanje varikoznih ulcera
5. Veoma povoljni efekti kod posttraumatske osteoporoze, formiranje koštanog kalusa, konsolidacija frakture.

INDIKACIJE ZA PRIMENU APARATA

VAŽNE NAPOMENE:

1. Pre nego što se razmatra i namerava primena bilo kog vida tretmana,neophodno je da se postavi tačna dijagnoza oboljenja.
2. Dijagnozu mora da postavi, odnosno, utvrdi lekar specijalista koji se bavi vaskularnom patologijom (hirurg-vaskularac, angiolog, kardio-vaskularni internista, fizijatar, poznavalac vaskularne patologije, drugi lekari koji se bave vaskularnom patologijom).
3. Indikacije za primenu bilo kog vida tretmana odredjuje isključivo lekar iz napred navedene grupe.
4. Terapiju i druge vidove tretmana obavlja obučeni lekar ili drugo obučeno medicinsko lice, ali uz kontrolu i saradnju sa lekarom.


 1 / POREMEĆAJI PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE UDOVA

-1a / FUNKCIONALNI POREMEĆAJI PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE

 - ANGIOPATIJE FUNKCIONALNOG TIPA

1. Morbus Raynaud
Morbus Raynaud se karakteriäše paroksizmalnim vazospazmima na prstima šaka i stopala, koji su provocirani hladnoćom.
Kliničke manifestacicije mb. Raynaud i ph. Raynaud su vrlo slične i teško ih je razlikovati. Oboljenje se javlja pretežno kod mladih osoba, a češće kod žena. Lokalizuje se na šakama, a rede na stopalima. Promené su obično izazvane hladnoćom, ponekad i emocionalnim stimulusima. One zahvataju ograničene segmente prstiju i nastaju u naletima koji protiču u tri etape: prvo koža postaje bleda i hladna, a zatim cijanotična, posle toga sledi reaktivna hiperemija. Oboljenje ima hroničan tok i u kasnijoj fazi može doći do sklerodaktilije  i do trofičnih promena (nekroza, gangrena, deformiteti). Kapila-skopska ispitivanja kod mb. Raynaud, tokom napada, pokazuju normalne sudove, sa znacima neurovaskularne distonije, za razliku od ph. Raynaud gde se nalaze promene koje odgovaraju osnovnom  oboljenju.

2. Syndroma Raynaud
3. Syndroma algodystrophiae
4. Erytromelalgia

Eritromelalgija je sindrom za koji je karakteristična paroksizmalna vazodilatacija malih arterija stopala i šaka a ređe lica, ušiju ili kolena. Uzrokuje žareću bolnost, povišenje temperature kože i crvenilo.
Ovaj redak poremećaj može biti primaran (uzrok nepoznat) ili sekundaran; u bolesnika s mijeloproliferativnim bolestima (npr. policitemija vera, trombocitemija), arterijskom hipertenzijom, venskom insuficijencijom, šećernom bolesti, sistemskim lupusom, reumatoidnim artritisom, lichen sclerosus, gihtom, bolestima kičmene moždine ili multiplom sklerozom.
Žareća bolnost, toplina i crvenilo stopala ili šaka traje nekoliko minuta do nekoliko sati. Pojava simptoma je potaknuta toplinom, javljaju se najčešće pri temperaturi okoline od 29–32 °C, i karakteristično se smiruju uranjanjem u hladnu vodu. Trofičke se promjene ne razvijaju. Simptomi mogu godinama biti umereno izraženi ili postati ozbiljni te dovesti do potpunog invaliditeta. Česta je generalizirana vazomotorna disfunkcija; također je moguć i Raynaudov fenomen.

-1 b / ORGANSKI POREMEĆAJI I OPSTRUKTIVNA STANJA PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE UDOVA

1. Artheryosclerosis obliterans

Obliterantna arterioskleroza je najčešća bolest perifernog arterijskog sistema
Najvažniji faktor rizika je pušenje, a zatim slede šećerna bolest, povišen krvni pritisak i masnoće u krvi.. Potpomažući faktori rizika su povećani fibrinogen, hematokrit i viskozitet krvi. Tome treba dodati promrzline u prošlosti, deficitarnu ishranu i rad u lošim mikroklimatskim uslovima. Obliterantna arterioskleroza je u 95% slučajeva uzrok okluzivne arterijske bolesti. Udružena je sa oboljenjem koronarnih i cerebralnih arterija u 2/3 slučajeva.
Najvažniji simptom je bol u obolelom ekstremitetu. Bol se javlja u različitim delovima ekstremiteta zavisno od lokalizacije. Bol u glutealnim predelima pri hodu upućuje na promene u nivou račve aorte, bol u natkolenicama na promene u ilijakalnim arterijama, a bol u potkolenicama na promene u femoralnim i poplitealnim arterijama.. Arterije donjih, a naročito gornjih ekstremiteta imaju veliku sposobnost kolateralne cirkulacije tako da se bol, i pored poodmaklog stadijuma bolesti, javlja relativno kasno.
Bol se u početku javlja povremeno prilikom hoda i taj se bol naziva intermitentna klaudikacija, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba distanca klaudikacije. Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku. Nekada je to samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama. Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti da bolesnik sa klaudikacijom ne uspeva da na zeleno svetlo pređe pešački prelaz. Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva analgetike, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti ekstremiteta, mravinjanje, zamor i druge smetnje. Inspekcijom se zapažaju promene na koži u vidu bledila, cijanoze, hiperemije, marmorizacija, hiper- i hipopigmentacija. Trofičke promene manifestuju se istanjenošću kože, smanjenim turgorom, zategnutošću, pojačanim sjajem, gubitkom dlakavosti, promenama na noktima i kostima zadnjih falangi prstiju koji se mogu videti na radiografiji. Muskulatura zahvaćenih ekstremiteta je atrofična. U težim slučajevima postoje ulceracije i gangrena. Ispod stenoze puls je slabije opipljiv, dok iznad okluzije arterije može biti i pojačan.

 2. Trombangitis obliterans-Morbus Bürger

Birgerova bolest je hronična inflamatorna (zapaljenska) bolest koja zahvata male arterije i vene ekstremiteta. Inflamacije su segmentalnog karaktera sa očuvanim delovima krvnih sudova. Arterijsko stablo je normalnog izgleda sve do mesta okluzije kada nastaje prekid u kontinuitetu cirkulacije.
Najvažniji etiološki faktor je duvan. Obično obolevaju mlađi muškarci, ali se  u poslednje vreme javlja i kod žena.
Prvi simptom je hladnoća u nogama, klaudikacije ( bolovi pri hodanju) i noćni bolovi. Kasnije se javljaju veoma bolne ulceracije i gangrene. Stopala su hladna, puls je slabije opipljiv ili odsutan ispod kolena. U oko 40% slučajeva se javlja nodularni, bolno osetljiv površinski tromboflebitis. U oko polovine pacijenata postoji osetljivost na hladnoću i pojava Raynaudovog fenomena.

3. Medijalna skleroza-Morbus Monekeberger

4. Angiopathia diabetica-dijabetično stopalo
"Dijabetičko stopalo" je izraz koji se koristi za opisivanje komplikacija na nogama kod dijabetičara. Ako imate dijabetes, veća je verovatnoća da ćete imati probleme sa nogama. Uslovi za razvoj dijabetičkog stopala su kombinacija uzroka, vezanih za visoke vrednosti šećera u krvi tokom dužeg vremenskog perioda (loša kontrola) što dovodi do oštećenja nerava i krvnih sudova. Oštećenje nerava izazvano dijabetesom zove se "neuropatija", a može izazvati gubitak osećaja u nogama. Ako se to dogodi, vi nećete osećati povrede ili rane koje se stvaraju, dok se ne pojave ozbiljna oštećenja ili infekcije. Kada dijabetes ošteti krvne sudove, telo nije u stanju pružiti dovoljne količine krvi i kiseonika, što dovodi do slabljenja kože, koja je sklona propadanju i sporom zarastanju, kada je oštećena.
Dijabetes takođe ometa sposobnost tela za borbu protiv infekcija. Male ranice ili posekotine mogu dovesti do dubokih ulceracija, koje se često inficiraju sa mogućnošću da zahtevaju amputaciju ekstremiteta. Nedostatak kiseonika u nogama kao posledica smanjenog protoka krvi, dovodi do poteškoća u lečenju pri povredi. Dijabetičari bi trebali obratiti pažnju na svoje noge, uz redovne preglede, i izbjegavanje povreda koje mogu dovesti do infekcije.

Simptomi koji mogu pratiti razvoj dijabetičkog stopala:

-Stalno pečenje ili ukočenost
-Crvenilo oko rane
-Oticanje stopala i nogu
-Nema rasta dlaka na nogama i stopalima
-Zategnuta, sjajna koža na nogama i stopalima
-Lokalizovana topla osetljivost nogu
-Pucanje kože

Šećerna bolest narušava naš vaskularni sistem i utiče na mnoge delove tela, uključujući oči, bubrege, noge i stopala. Nekoliko faktora rizika mogu povećati vaše šanse za dobijanje dijabetičkog stopala:

- neadekvatna obuća koja može dovesti do pojave mehurića, crvenih tačkica i bola
- Abnormalnosti stopala, kao što su ravna stopala, kurje oči
- Oštećenje nerava
- Slaba cirkulacija
- Trauma nogu
- Infekcije poput atletskog stopala, uraslih noktiju ili gljivične infekcije

5. Periarteritis nodosa
6. Sclerodermia
7. Dermatomyositis
8. Polyneuropathia diabetica
9. Promrzline
10. Parestezije udova sa krampima pri hodu (I-II stadijum)

I STADIJUM

- karakteriše se oskudnom simptomatologijom, ali su prisutni pletizmografski ili morfooscilografski pokazatelji poremećaja periferne cirkulacije. Upravo ti početni poremećaji u sitnim krvnim sudovima periferije predstavljaju pravu indikaciju za primenu aparata. Naročito je poželjna vacuum kompresivna terapija.

II STADIJUM

- karakteriše se intermitentnom klaudikacijom, što ukazuje na ozbiljnije poremećaje periferne cirkulacije. Ovo stanje zahteva preciznu dijagnozu koja možda iziskuje i hirušku intervenciju u smislu baj-pas-a. Šemu tretmana treba da odredi dužina hoda, određenom brzinom, bez pojave bola, tj. grča, u mišićima .. Preporučuje se i smatra korisnim da se kod ovakvih stanja prave kombinacije primene aparata VASKULATOR i određene šeme vaskularne kinezi procedure kao što su na primer vežbe kod Morbus Bürgeri.

11. Bolovi odmora sa trofičkim promenama (III stadijum)
- karakteriše se bolovima i za vreme odmora. Ovde ne treba prekidati ili skraćivati vreme trajanja faze natpritiska tj. kompresije koja je dovela do ishemije, tim pre ako je ona dovela i provocirala sekundarnu reaktivnu hiperemiju .Šta više, ova faza tretmana je korisna izbog eliminacije nagomilanih metabolita iz tretiranog dela tkiva, nastalih upravo zbog vaskularne insuficijencije.

12. Nekroze i gangrene (IV stadijum)
-  karakteriše se pojavom nekroze. U cilju primene tretmana, veoma je važno da se detaljno obrade infekcije i da se odstrani eksterni uticaj toplote

VASKULATOR kod tretmana promena u ovom stadijumu favorizuje demarkaciju nekroze. Početne gangrene dijabetične etiologije su izuzetno dobra indikacija za tretman u aparatu. Međutim, ako je već nastala i odmakla gangrena, treba biti svestan toga da tretman u ovom aparatu ne može da oživi već mrtvo tkivo, ali je njegova primena svakako jedno sredstvo koje odlaže vreme amputacije.

13. Postishemični edemi posle tretmana (IV stadijum)
14. Tkiva sa tendencilom ka mumifikacili (IV stadijum)
15. Arterijske ulceracije
16. Plantarne perforativne rane
17. Stanja posle odstranjenja tromba
18. Dekubitusi zbog lokalnih poremećaja cirkulacije i trofičkih promena


2 / POREMEĆAJI VENSKE CIRKULACIJE UDOVA

1. Acrocijanoze
2. Teleangiektazije
3. Venske staze
4. Sekvele flebita i tromboze
5. Varikoziteti posle sklerotičnog tretmana
6. Pripreme za klinički tretman fleboskleroze


3 / POREMEĆAJI LIMFOTOKA 

1. Elefantijaza
2. Postoperativni edemi(mastektomija, histerektomija)
3. Druge limfatične staze


4 / POSTTRAUMATSKE PROMENE I TROFIČKI POREMEĆAJI

1. Posttraumatski edemi
2. Kasne konsolidacije
3. Morbus Sudeck
4. Posttraumatske osteoporoze
5. Kožni transplantati
6. Koštani transplantati
7. Distorzije
8. Torpidne rane


5 / DRUGE PROMENE

1. Neuromuskularne atrofije
2. Artritične sekvele
3. Artroze
4. Reumatizmi potkožnog tkiva
5. Periferne sekundarne arteriopatije
6. Propratni kolagenopatski vaskuliti
7. Atrofija mišića zbog inaktiviteta
8. Celuliti
9. Trofički poremećaji kostiju i mišića zbog artroze
10. Trofičke ulceracije kože
11. Vaskularne ulceracije kože


6 /PREVENCIJA I OPORAVAK

1. Kod osoba koje imaju stalne tegobe zbog kompresije krvnih sudova uzrokovane prirodom posla (dugotrajno stajanje, dugotrajno sedenje,dugotrajno putovanje u sedećem položaju bez mogućnosti kretanja u avionu,autobusu i sl.)
2. Dugotrajno prenaprezanje udova kod osoba izloženih statičkom radu nefiziološki položaj.
3. Preventivni oporavak i primena u kozmetici kod osoba izloženih vaskularnim smetnjama u udovima, posebno kod žena sa nepatogenom dispozicijom edema nogu, zbog uzimanja izvesnih medikamenata-postklimakteričnih i antihipertenzivnih medikamenata.
4. Pomoćni tretman trofike nogu zbog vertebrogenih promena - vertebrogenog sindroma, naročito LS dela u cilju smanjenja recidiva.
5. U sportu za poboljšanje funkcije mišića i cirkulacije u udovima.