RANA je prekid anatomskog i funkcionalnog kontinuiteta tkiva nastalog delovanjem mehaničkih, toplinskih, bioloških, te kombiniranih faktora.

HRONIČNA rana je svaka rana koja zarašćuje duže od 6 sedmica!!!

Koji faktori pogoduju hronicitetu rane?

- Sistemski : • malnutricija, • bolesti (kardiovaskularne,endokrinološke, imunološke), • dob, • uzimanje nekih lekova (kortikosteroidi, citostatici), • hipoksija… Posebnu pažnju obratiti na nutricijsku potporu !!!
- Lokalni : • bol, • infekcija, • nekroze, • hipotermija, • strano telo, • pojačana sekrecija, • edemi,
- Hronične rane jesu problem ● pacijentu ● njegovoj porodici ● lečničkom timu ● zdravstvenom sustavu ● društvu u celini Narušavaju: kvalitet života, radnu sposobnost Povećavaju: patnju, socijalnu izolaciju, troškove.

VRSTE RANA

Venski ulkus nastaje kao sled:

-  hronična venske insuficijencija →venska staza →venska hipertenzija → propusnost kapilara → disfunkcija zalistaka → edem → upalni procesi unutar krvnog suda → smanjena difuzija kisika i nutrijenata → ishemija tkiva → poremećaj koagulacije krvi → hipotrofija kože → lipodermatoskleroza

Lokalizacija - najčešće na medijalnoj strani donje trećine pokolenice.Karakteristike: osećaj težine, trnaca, boli, svrbeža, topline u nogama, koža je tanka, sjajna, hiperpigmentirana, rubovi rane nepravilni, zadebljani, dno nečiste granulacije , fibrinske naslage, slaninasto, jaka sekrecija.

Arterijski ulkus nastaje usled:
arterijska insuficijencija → ateroskleroza →suženje→ smanjen protok krvi kroz arterije →nedovoljno kisika i hranjivih tvari u tkivu → ishemija → difuzno zadebljanje endotela → nekroza tkiva

Lokalizacija - najčešće na stopalu, prstima, mestima najvećeg pritiska, prednjoj ili lateralnoj strani donje trećine potkolenice

Karakteristike: intermitentna klaudikacija pri aktivnosti koja nestaje nakon kratkog odmora, bol u mirovanju,osobito noću, koža je hladna i bleda, suva, atrofična, bez otoka, rubovi ulkusa su jasni i pravilni, dno je bledo, bez granulacija, sekrecija minimalna, nekroza, tamna boja okolne kože, u anamnezi- šećerna bolest, povišen pritisak, pušenje!!!

Dijabetički ulkus nastaje usled
- dugotrajni metabolički poremećaji → razvoj neuropatije → slaba cirkulacija → povećana sklonost infekciji → deformacije svoda stopala → disbalans opterećenja → mikrotraume → gubitak perifernog oseta → nekroza tkiva

Lokalizacija najčešće na stopalu na mestima najvećeg opterećenja, taban, koštana izbočenja

Karakteristike: osećaj peckanja, trnci, žarenje, najpre prstiju sa širenjem prema gore, rubovi su uzdignuti prekriveni hiperkeratozama, nepravilni, dno rane ovisi o stanju cirkulacije, može biti nečisto s masom fibrina ili pokriveno vlažnom ili suvom nekrozom 

Dekubitus je ograničeno oštećenje kože i potkožnog tkiva, usled pritiska tkiva na tvrdu,vlažnu ili neravnu podlogu

Postoje  4 stadija dekubitusa: 1. stadijum – crvenilo kože sa edemom 2. stadijum – mehurići, purpurno plava boja kože i potkožnog tkiva 3. stadijum – nekroza tkiva, smeđa boja kože, zahvaćeni i mišići i pojava infekcije 4. stadijum – duboki čirevi, potpuno razoreni mišići, zahvaćena kost, infekcija, šupljine u vidu sinusa

Zaceljivanje rane

Osnovni cilj lečenja rana je hroničnu ranu prevesti u akutnu kako bi se došlo do željenog ishoda, a to je zarastanje defekta. Za pacijenta lično to znači na prvom mestu umanjivanje osećaja nelagode i smanjenje boli uzrokovane hroničnom ranom. Nega hronične rane treba podržavati prirodne procese celjenja. Uz to bitne su i mere za uspostavu adekvatne cirkulacije u okolnom tkivu, a posebno treba istaći mere sprečavanja tj. saniranja infekcije rane. Naime, najčešća komplikacija hroničnih rana je infekcija. Izvori infekta su pacijentov sistem za varenje ( debelo crevo), te površina kože, prljave ruke ili instrumenti. Uz lokalne simptome – crvenilo, bol, toplina, edem, pojačana sekrecija, neugodan vonj, mogući su i opšte loše stanje, gubitak apetita, febrilitet. Pristup lečenju pacijenata s hroničnim ranama je timski – lekari, medicinske sestre, laboratorijaki tehničari, mikrobiolozi, farmakolozi, nutricionisti, fizioterapeuti- delujući ujedinjeni otkrivaju probleme i uzroke i razvijaju individualni plan lečenja.

Algoritam lečenja pacijenta s hroničnom ranom:

Anamneza → lečenje osnovne bolesti → procena početnog stanja rane → fotodokumentiranje → primena savremenih načina lečenja rane → evaluacija → dodatna dijagnostika – laboratorijaka obrada, mikrobiološki bris rane s antibiogramom, hirurška obrada rane… → evaluacija…

Procena rane : 1) određivanje tipa rane – venski, arterijski, dijabetički, dekubitalni ulkus… 2) opis položaja rane – topoanatomski precizno 3) merenje veličine rane – jednokratnim centimetrom, dijametar ili max. nasuprotne mere 4) izgled dna i rubova rane – granulacije/ fibrin/nekroza/džepovi, rubovi pravilni/neravni 5) izgled okoline rane – boja, edemi, vitalnost, turgor, hiperkeratoze… 6) opis sekrecije – po intenzitetu:slaba, srednja, jaka, po izgledu i vonju 7) simptomi infekcije – crvenilo, bol, toplina, edem

Pravilno postupanje s ranom - medicinsko osoblje Previjanje i čišćenje rane je osnovni postupak u adekvatnom lečenju rana. Aseptična tehnika podrazumeva higijensko pranje ruku, čišćenje i dekontaminaciju rane i okoline rane, korištenje čistih rukavica i sterilnih instrumenata. U praksi se preporučuje za dugoročnu negu hronične rane, previjanje u ambulanti i/ili u kući pacijenta.

Kako često treba previjati ranu? • učestalost previjanja je individualna te se mora prilagoditi svakom pacijentu, vezano s psihosocijalnim statusom pacijenta, vrstom rane,količinom i tipom eksudata iz rane, kao i vrsti obloge koja se primenjuje • ranu treba previti prije nego eksudat procuri na okolno tkivo i dovede do maceracije okolne kože • ranu treba previti i prije nego što je planirano, ukoliko se pojača bolnost ili se pojave ostali znakovi infekcije - crvenilo, toplina, edem • pojačana i neočekivana bol u području rane često je prvi simptom razvoja infekcije.

Bolesnika treba upoznati s lečenjem, kao i sa svim postupcima koje mora i može sam, ili uz pomoć porodice, učiniti u cilju napredovanja lečenja. Svaka hronična rana, koja ima potencijal za zarastanje i za koju se očekuje da može zarasti ako je adekvatno tretirana i ako su postupci u toku lečenja bili primenjivani po svim pravilima dobre kliničke prakse, uz ciljano lečenje osnovne bolesti koja je uzrok nastanka hronične rane, mora dovesti do zaceljenja rane.